Koji lak za drvo odabrati — vrste lakova i kako se nanose

Ukratko: za unutrašnji nameštaj najpraktičniji su vodeni (akrilni) lakovi — brzo se suše, ne žute i nemaju jak miris; za podove i jako opterećene površine biraju se poliuretanski lakovi zbog otpornosti; za spoljašnje drvo idu lazure i uljni lakovi koji „dišu" i štite od UV-a. Lak se uvek nanosi u tankim slojevima sa međubrušenjem.

Lak ima dvostruku ulogu: štiti drvo od vlage, habanja i prljavštine, i ističe njegovu teksturu. Pravi izbor zavisi pre svega od toga gde će površina biti i koliko će biti opterećena.

Vrste lakova

Vodeni (akrilni) lak je danas najčešći izbor za nameštaj u enterijeru. Brzo se suši, gotovo da nema mirisa, ne žuti tokom vremena i zadržava prirodnu boju drveta. Lako se nanosi i pere vodom.

Uljni / alkidni lak daje topliji, blago zlatni ton i vrlo izdržljiv film, ali se duže suši, ima jači miris i vremenom može požuteti. Dobar za površine kojima želite „topliji" izgled.

Poliuretanski (PU) lak je najotporniji na habanje, ogrebotine i hemikalije — izbor za podove, stepenice, radne ploče i sve što trpi veliko opterećenje. Dolazi u jednokomponentnim i dvokomponentnim varijantama.

Lazura (debeloslojna/tankoslojna) je za spoljašnje drvo — ograde, fasadnu stolariju, baštenski nameštaj. Prodire u drvo, štiti od UV zraka i vlage, a drvo ostavlja „da diše"; obnavlja se lakše od klasičnog laka.

Bajc (gledž) + lak: bajcom prvo tonirate drvo u željenu nijansu, a zatim ga zaštitite bezbojnim lakom. Bajc nije zaštita sam po sebi — uvek ide lak preko njega.

Tabela: koji lak za koju namenu

Stepen sjaja

Lakovi se prave u mat, polumat (satin) i sjajnim varijantama. Mat i satin kriju sitne nepravilnosti i otiske prstiju i danas su najtraženiji za nameštaj; sjajni lak izgleda efektno, ali ističe svaku grešku u pripremi i ogrebotine.

Kako se nanosi lak (postupak)

1. Priprema: obrusite površinu (npr. P150–P180), obrišite prašinu i odmastite. Dobra priprema je 80% rezultata.
2. Prvi sloj (temeljni): nanesite tanak sloj u pravcu vlakana. Vodeni lak može malo „podići" vlakna drveta.
3. Međubrušenje: kada se osuši, lagano obrusite finim brusnim papirom (P240–P320) i obrišite prašinu.
4. Drugi (i treći) sloj: nanosite tanko; dva do tri tanka sloja daju bolji i izdržljiviji film od jednog debelog.
5. Sušenje: poštujte vreme sušenja sa deklaracije; puna tvrdoća (potpuno otvrdnjavanje) dolazi i nakon nekoliko dana.

Najčešće greške

• Predebeli slojevi → curenje, „pomorandžina kora", duže sušenje.
• Preskakanje međubrušenja → slabije prijanjanje slojeva.
• Lakiranje na prašini ili vlazi → mutan i hrapav film.
• Mešanje nespojivih sistema (vodeni preko svežeg uljnog) → ljuštenje.

Najčešća pitanja (FAQ)

Koji lak ne žuti? Vodeni (akrilni) lakovi praktično ne žute i čuvaju prirodnu boju drveta.

Koliko slojeva laka treba? Po pravilu dva do tri tanka sloja sa međubrušenjem; podovi i jako opterećene površine često traže tri.

Mogu li vodeni lak da nanesem preko starog uljnog? Samo ako je stari sloj potpuno suv, očišćen i izbrušen radi prijanjanja; u suprotnom su moguća odvajanja. Kad niste sigurni, ostanite u istom sistemu.

Treba li mi bajc? Samo ako želite da promenite nijansu drveta. Bajc boji, a lak preko njega štiti.

Pogledajte ponudu u kategoriji lakovi, a za alat za nanošenje koristan je vodič koju četku odabrati za farbanje.